Da li podržavam trgovinu ljudima ako dajem novac detetu koje prinudno prosi? Da li je reč o trgovini ljudima ako osoba dobija novac za usluge koje prinudno daje? Da li govorimo o trgovini ljudima ako je u pitanju osoba koja prinudno radi za majicu koju mi plaćamo 500 dinara u obližnjoj radnji? Šta je sa prinudnim uzimanjem organa radi njihove prodaje? Prinudni brakovi?
Ovaj globalni fenomen koji pogađa sve zemlje, bez obzira koliko su one ekomonski ili politički napredne, pogađa decu, stare i odrasle, i muškarce i žene, može se objasniti na sledeći način: ,,Trgovina ljudima podrazumeva prodaju i kupovinu, tj. držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije, kao i sve druge radnje koje mogu biti deo tog procesa (npr. prevoz, skrivanje, čuvanje). Do eksploatacije uvek dolazi i eksploatacija se uvek održava upotrebom sile, pretnje, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja i/ili zloupotrebom teškog položaja, otmicom ili na neki drugi način. Kada se radi o trgovini decom, nije važno koje sredstvo je upotrebljeno, tj, govorimo o trgovini ljudima iako nije bilo elemenata pretnje, prinude, zloupotrebe položaja i slično. Takođe, pristanak žrtve na eksloataciju ne menja činjenicu da se radi o trgovini ljudima i da je to krivično delo.“ (sajt: Astra – Anti Trafficking Action, https://www.astra.rs/sta-je-trgovina-ljudima/)
Šta sve ovo znači? Dešava se da u svakodnevnom govoru krijumčarenje ljudima smatramo sinonimom za trgovinu ljudima. Međutim, prinuda ne postoji kod krijumčarenja, dok je kod trgovine prisutna. Eksploatacija žrtve trgovine odvija se kroz njenu poslušnost osiguranu kroz pretnje, prinude i slične aktivnosti trgovca. Dok krijumčarenje podrazumeva prelazak državnih granica, trgovina ljudima može biti i lokalnog karaktera, odnosno da se odvija na prostoru jedne države. Treba naglasiti da se u krivičnom zakoniku pod krijumčarenjem podrazumeva krivično delo protiv javnog reda i mira, znači protiv države, dok se pod trgovinom ljudima podrazumeva krivično delo protiv čovečnosti, dakle protiv ljudskih prava.
Da li možemo govoriti o trgovini ljudima ako nije bilo eksploatacije? Možemo, ali mora da se dokaže da je postojala namera za to.
Da li postoji profil trgovca ljudima? Prema Astrinim podacima, trgovac može biti svako. Prisutne su uloge i žena i muškaraca u celokupnom procesu. To mogu biti naši bližnji, čak i članovi uže porodice, ali i nepoznate osobe na koje smo naišli, na primer, dok smo tražili posao. U pitanju su oglasi za posao na najrazličitijim medijima, koji vešto navuku osobu u situaciju iz koje je teško izaći. Takođe se dešava da putem sajtova za zabavljanje ili pak društvenih mreža, trgovac izgradi identitet koji će namamiti osobu da se vidi sa njom. Ne smemo zaboraviti otmicu kao način regrutoavanja, ali je češći u filmovima i serijama, nego u realnosti.
Najčeščći oblici trgovine ljudima su: Seksualna eksploatacija, prinudi rad, prinudno prosjačenje, prinuda na vršenje krivičnih dela, trgovina organima, prinudni rad u kući i prinudni brakovi. Sada kada znamo malo više o samom pojmu ,,trgovina ljudima“ možemo ogovoriti na pitanja postavljena na početku teksta. Ukoliko je dete prinuđeno da prosi, mi smo ti koji podržavamo taj čin time što mu dajemo novac. Ukoliko je osoba, na primer, samoinicijativno stupila u prostituciju ali je na bilo koji način naterana da ostane u tom poslu, bilo da dobija novac ili ne, radi se o trgovini ljudima i kršenju prava individue. Novac nije od značaja, kada su prisutni ostali elementi eksploatacije žrve. Ako se osoba nalazi u radnom odnosu, ali je izolovana od drugih, nije joj omogućeno da napusti prostoriju u kojoj radi, nema pristup zaradi, radi u nehumanim uslovima, ili su joj na bilo koji način ugrožena prava, radi se o trgovini ljudima. Ukoliko je osoba, bilo maloletna bilo punoletna, bilo muškarac ili žena, prisiljena na brak protiv svoje volje, govorimo o trgovini ljudima.
Sada sledi pitanje ,,Kako to da žrtva nije pobegla? Da li je moguće da trgovac može baš toliko da kontroliše žrtvu?“. Nažalost, okolnosti u kojima se žrtva nalazi su drastične i različite; od oduzimanja dokumenta, preko manipulisanja i uticanja na psihu, zatim oduzimanja slobode kretanja do najrazličitijih pretnji koje kod osobe stvaraju osećaj da ne može da se izbori sa tim i da je bolje da prihvati celokupnu situaciju. Dakle, nije samo fizičko nasilje pristuno, tu je i psihičko urušavanje ličnosti.
Zašto žrtve ne traže pomoć? Zamislite situaciju u kojoj vam neko konstatno prebacuje da ste zapravo vi krivi zato što se nalazite u datoj situaciji, da je policija korumpirana i da nećete imati uspeha ako pobegnete, da će vaši voljeni nastradati zbog vas. Celokupna situacija utiče na mentalno zdravlje žrtve koja počinje da se oseća beznadežno i da oseća stid zbog situacije u kojoj se nalazi. Iz tog razloga, žrtvama je jako teško da zatraže pomoć, a kada dođe do toga, moramo ih sačekati otvorenim rukama i puni razumevanja.
Kako treba komunicirati sa žrtvama? Najpre, treba poštovati privatnost žrtve, koja podrazumeva poštovanje ličnih podataka o samoj žrtvi i njenoj porodici. Sa žrtvom treba graditi odnos poverenja, tako da se ona oseća sigurno i bezbedno. Treba koristiti pravilnu terminologiju koja neće kod nje stvoriti utisak da je na bilo koji način diskriminisana.
Ova tema zauzela je svoje mesto u okviru projekta ,,Prevencija i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji“, kao deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope ,,Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“.