Kada su ’90-ih održavani izbori, agresivnom kampanjom smatralo se ako ujutru kada se probudite i na putu do prodavnice po hleb i mleko ( ako ih ima ), u poštanskom sandučetu zateknete hrpu pamfleta, brošura, letaka. U mnoštu hartije koja je najčešće služila za potpalu, ako biste rešili da se upoznate sa kadidatima, morali ste da zasednete da pročitate stranice programa i ono što imaju da vam poruče, jer izuzev slika kandidata za koga glasate ( jer valjalo bi znati za koga glasate ), ništa drugo i niste mogli da vidite.
Dvehiljaditih se igra malo promenila jer su političke partije, nakon medijskog mraka ’90-ih, konačno mogle da se predstave biračima kroz razne spotove i medijska gostovanja. Čak i u emisijama zabavnog karaktera na ružičastoj televiziji, poput plesa pred kameram ili ocenjivanja pevača narodne muzike u takmičenju za Zvezde. Imidž je tako konačno dobio na važnosti, a kako će se prezentovati potencijalnom biračkom telu, birali su političari sami.
Oni na lokalu, političari koji nisu tako lako dolazili do nacionalnih frekvencija, utrkivali su se u ulagivanju urednicima lokalnih televizija, ne bi li dobili bar koji minut da kažu i oni šta pametno. Gostovanja i pozivi medija nikada se nisu odbijali, jer svaka prilika da se predstavite biračima bila je drogocena i koristila se obilato.
Kada su pre desetak godina konačno zaživele društvene mreže, niko, ali niko od političara ( ako bi želeli da priznaju ), nije ni pomišljao da će morati dobar deo svog dragocenog vremena da odvaja na dnevnu interkaciju na internetu.
Korona marketing
Potpuno atipični Izbori 2020. za sve ono na šta smo do sada navikli, a čini se i za same političke partije, jer ono što je po prvi put izostalo jesu veliki mitinzi, ali i promocije u većem obimu.
Činjenica jeste da je dobar deo opozicije rešio da bojkotuje izbore, pa se odsustvo agresivnije kampanje može posmatrati i izostankom dobrog dela kandidata. No bavimo se onima koji su na Izborima 2020. učestvovali.
Na izborima za odbornike za Skupštinu grada Kragujevca učestvovalo je 14 izbornih lista. Od 14 aktera, 3 liste do dan danas, odnosno 13 meseci nakon održavanja izbora, nisu podnele Izveštaje o troškovima kampanje Agenciji za sprečavanje korupcije.
U Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti ( članu 29. ) stoji:
Politički subjekat koji učestvuje u izbornoj kampanji dužan je da Agenciji ( Agenciji za sprečavanje korupcije ) podnese izveštaj o troškovima izborne kampanje, u roku od 30 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.
Liste, odnosno politički subjekti koji ni do današnjeg dana nisu podneli svoje izveštaje su:
- Slađan Rakić – Alternativa – Kragujevačka inicijativa i nova snaga – Eko park
- Pokret mladih Kragujevčana
- “Dela, a ne reči – dr Vladica Stanojević”
Slađan Rakić – Alternativa – Kragujevačka inicijativa i nova snaga – Eko park 
Pokret mladih Kragujevčana 
“Dela, a ne reči – dr Vladica Stanojević”
Članom 39. tačkom 14. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, predviđena je i novčana kazna u visini od 200.000 do 2.000.000 dinara za političke subjekte koji ne dostave izveštaje.
U Izveštaju o kontroli finansiranja političkih aktivnosti za 2020. godinu, Agencija za sprečavanje korupcije, povodom slučaja gore pomenutih lista iz Kragujevca, navela je sledeće:
“Zbog nepotpunosti dostavljenih podataka, Agencija nastavlja kontrolu izveštaja o troškovima izborne kampanje za tri politička subjekta na nivou izbora za odbornike u Skupštine gradova Kragujevac i Novi Sad, a koji nisu obuhvaćeni ovim izveštajem.”
Koliko su ovi politički subjekti zvanično potrošili na izbore, nismo u mogućnosti sa sigurnošću da utvrdimo, upravo zbog izostanka izveštaja.
Kada je reč o onima koji su izveštaje podneli, zvanični podaci kažu da je kampanja u Kragujevcu najviše koštala Srpsku naprednu strnaku i Socijalističku partiju Srbije, čiji se troškovi razlikuju za manje od 140 hiljada. Treća najskuplja kampanja bila je kampanja bivšeg gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, koji je za Korona Izbore potrošio nešto više od 900 hiljada dinara.
Pored ove tri pomenute izborne liste, trocifrenu cifru u kampanju su uložili još i 300 Kragujevčana, koji su kao debitanti na izborima svoju kampanju platilti nešto više od pola miliona. Kragujevačka priča, koja je nastupila kao manjinska stranka Bošnjaka, a koja je za kampanju dala oko 200 hiljada dinara, kao i POKS koje je kragujevačka kampanja koštala nešto više od 100 hiljada dinara.
Više od 50, a manje od 100 hiljada na promociju i reklamiranje potrošili su još i manjiska stranke Demokratska unija Roma, Metla 2020 i SPAS. Dok su Radikali gotovo 70 hiljada, koliko se nalazi u Izveštaju u troškovima, dali na overu potpisa. Odnosno, novac nisu koristili za bilo kakav vid promocije.
S druge strane, Ruska stranka, kao stranka nacionale manjine, koja je na izborima 2016. dobila jednog odbornika u Skupštini grada, na Izbore 2020. rešila je da izađe bez potrošenog dinara na promociju i reklamiranje. Cenzus ovoga puta nisu prešli.
Kako su se zvanično reklamirali kandidati
Konvencionalni metod bio je najzastupljeniji, bar kada se pogledaju Izveštaji dostavljeni Agenciji za sprečavanje korupcije. Odnosno izrada letaka, brošura, plakata, ali i postavljanje po kojeg banera.
Tako su se u Kragujevcu, proverenih metoda držale SNS, SPS, Veroljub Stevanović, Demokratska unija Roma, 300 Kragujevčana, SPAS i Kragujevačka priča.
Pored gore pomenutih promo materijala, video spotove, opet prema zvaničnim izveštajima, uradio je SPS, koji je zajedno sa SNS-om, jedan od dva kandidata koji su lokalnoj televiziji RTK-a platili emitovanje svojih spotova. SNS je pored ovog spota, zvanično uradio još jedan, ali opet, prema zvanično Izveštaju, za emitovanje spota nijedan mediji nije plaćen. Odnosno, spot se nije emitovao na televiziji ili na portalima medija.
S druge strane, pored SPS-a i SNS-a, samo je još izborna lista 300 Kragujevčana navela da je platila emitovanje na nekom medijiu i to na našem portalu, Glas Šumadije. Od 14 prijavljenih lista, za koje, ponavljamo za tri nemamo zvanične izveštaje, samo tri politička subjekta, odabrala su reklamiranje putem konvecionalnih medija, odsnono portala.
Opet, pored SNS-a za koji prema izveštaju ne postoji evidencija da je platio emitovanje drugog snimljenog spota, u Izveštajima dostavljenim Agenciji za sprečavanje korupcije, navodi se da su izradu spotova, ali ne i emitovanje istih platile još i izborne liste Veroljuba Verka Stevanovića, kao i Kragujevačka priča, odnosno 300 Kragujevčana.
Spotovi ovih političkih subjekata emitovni su na društvenim mrežama, ali se u zvaničnim izveštajima, čak ni pod rubrikom “ostalo” ne navode troškovi koji bi mogli da opravdaju njihovo plaćeno emitovanje.
Prema Pravilniku o evidenciji i izveštajima političkog subjekta, u IV delu koji nosi naziv Izveštaj o troškovima izborne kampanje ( član 7. stav 12, tačka 3 ) stoji:
( Unose se podaci o ) Troškovima oglašavanja – navodeći cenu, ime i prezime/naziv izvršioca usluge i napomene za svaku vrstu oglašavanja na televiziji, radiju, internetu i u štampi (spot, oglas, zakupljeni termin, baner, poseban sajt izborne kampanje) i za svaki posebni oblik u okviru svake vrste oglašavanja (spot 1, spot 2… oglas 1, oglas 2…), kao i ostale troškove oglašavanja;
Činjenica jeste da postavljanje promotivnog spota na Youtubu ili na zvaničnim stranicama stranaka, udruženja, pokreta ili samih političkih aktera i subjekata na društvenim mrežama, ne iziskuje novac. Novac ne iziskuje ni ako članovi stranaka, pokreta ili udruženja reše da te spotove podela na svojim profilima na društvenim mrežama, ali da li su kandidati na izborima plaćali oglašavanje na tim istim društvenim mrežama?! Iliti žargonski rečeno, bustovali ( novcem plaćali ) kako bi njihovi spotovi došli do što većeg broja birača?
Pokret obnovljene kraljevine Srbije ( POKS ), za razliku od ostalih, sav svoj novac namenjen za promociju dao je na račun RINGIER AXEL BEOGRAD. Nešto više od 100 hiljada dinara navedeno je u rubrici “ostali troškovi oglašavanja” bez obrazloženja zbog čega je baš ovoj komapniji, odnosno za koje usluge, uplaćena pomenuta suma.
Ostatak novca kandidati su uglavnom davali na propratni materijal i za distribuciju materijala ili njihovo postavljanje, odnosno za overu potpisa. Jedini izuzetak je Srpska napredna stranka koja je u rubrici “ostali troškovi izborne kampanje” navela i račun od nešto više od 60 hiljada dinara za ugostiteljske usluge u Studentskom centru “Radoje Domanović”.
Ko se nije krio… Iliti zvanična transparentnost
Prema Pravilniku o evidenciji i izveštajima političkog subjekta, u IV delu koji nosi naziv Izveštaj o troškovima izborne kampanje ( član 7. stav 12, tačka 1 ) stoji:
( Unose se podaci o ) troškovima izbornog materijala – navodeći ukupnu cenu, cenu po komadu, broj izrađenih komada, ime i prezime/naziv izvršioca usluge i napomene za svaku vrstu promotivnog materijala ( letak, brošura, novine, plakat, bilbord i drugi promotivni material ) i za svaki posebni oblik u okviru svake vrste promotivnog materijala (letak 1, letak 2…, brošura 1, brošura 2…), kao i druge troškove distribucije;
Stavka koje se svega nekoliko političkih aktera pridržavalo. Potpunu transparetnost, iliti kao iz udžbenika izveštaje dostavili su Socijalistička partija Srbije, Demokratska unija Roma i Metla 2020.
Kragujevačka priča i 300 Kragujevčana naveli su sve taksativno šta je koliko i po kojoj ceni odštampano od promotivnog materijala, ali nam ostaje nepoznanica gde su završili spotovi za koje su izdvojena sredstva? Odnosno, da li je njihova distribucija finansirana?
Ipak, detaljne izveštaje o pojedinčanoj ceni štampanog materijla, odnosno broju odštampanih letaka, brošura ili postera, u svojim Izveštajima nisu naveli ni SPAS, ni lista Veroljuba Verka Stevanovića, ali ni Srpske napredne stranke.
Ono što je takođe primetno jeste da su izveštaji za izbore koji su se odvijali na lokalu, za većinu aktera podneti van Kragujevca. Tako su izveštaji za odbornike u Skupštini grada Kragujevca za SNS i SPAS podneti u Beogradu, isto kao i za Kragujevačku priču, koja je nastupila kao stranka nacionalne manjine Bošnjaka, ali i za Koaliciju Metla 2020, a za Radikale u Zemunu. Dok je za bivšeg gradonačelnika Izveštaj podnet u Čajetini, gde se nalazi sedište stranke kolacionog partenera. A za Rusku stranku, koja se takođe kandidovala kao manjinska, izveštaj je podnet u Šapcu, dok je za POKS u Novom Sadu.
Izveštaje u Kragujevacu, od 14 kandidata za loklane izbore, podnele su samo tri liste, SPS, 300 Kragujevčana i Demokratska unija Roma.
Novo normalno
Najveći deo reklamiranja preselio se, rekli bi zli jezici, u sivu zonu. Siva zona bi u ovom slučaju bile društvene mreže iliti reklamiranje bez reklamiranja.
Praksa da se medijima šalju unapred pripremljeni video snicmi i PR tekstovi, mediji su dočekali široke ruke, pre svega zbog uštede ljudstva i vremena. S druge strane ovakav marketing doneo je nove izazove za urednike, dok je učesnicima izbora ostavio mogućnost manipulacije.
Govorimo o preteranom lajkovanju ili preteranom komentarisanju određene vesti, videa, posta. Kolokvijalno nazvanom botovanju.
Tokom Izbora 2020.,u Kragujevcu su bile primetne dva puta po dve struje. Najpre jedan unutra SNS-a, s obzirom na to da je, nezvanično SNS u Kragujevcu imao dva kandidata. A onda i između SNS-a koji je na vlasti i bivše vlasti, sadašnje opozicije, simpatizera bivšeg gradonačelnika Veroljuba Verka Stevanovića.
Aktuelnog gradonačelnika, Nikolu Dašića, podržao je sada već bivši, tada aktuelni gradonačelnik Radomir Nikolić, ali i celo rukovodtvo SNS-a. Drugi nezvanični kandidat SNS-a bio je dr Vladica Stanojević, direktor Centra za smeštaj odraslih lica “Male pčelice“, koji nije imao zvaničnu podršku iz stranke, ali nije ni jednom propustio priliku da naglasi da je i dalje lojalan SNS-u.
Kada je objavljena kandidatura za prvog čoveka grada, do tada nepoznatog političkog aktera ne samo u SNS-u, nego i inače, delovalo je da su čak i pristalice Srpske napredne stranke bile zbunjene.
Napravićemo paralelu između našeg portala Glas Šumadije i portala iKragujevac, koji važi za prorežimski mediji. Prve nedelje marta 2020. prvi put je zvanično objavljeno da će nosilac liste na kragujevačkim izborima za lokal biti Nikola Dašić. Na oba portala, ova objava izazvala je iznenađenje i pitanje građana “O kome se radi?“ Prosečno komentarisanje, ne više od 30-ak različitih profila i oko 50-ak lajkova.
Da je sve bilo samo privremeni zastoj pokazalo se u narednim postovima. Na svaku vest u vezi sa kandidatom SNS-a, na oba portal ostavlja se u proseku od 150 do 350 komentara. Poruke su uglavnom slične, poput: “Do pobede”, “Dašić!”, “Pravi domaćin”, “Najbolji uz najboljeg” i “Neka dođu mladi ljudi”.
Karakteristično za veliku većinu profila koji su komentarisali, jeste da se na profilnim fotografijama nalazi uglavnom redni broj 1. ( pod kojim se nalazila izborna lista SNS-a na izborima ), slogan “Za budučnost naše dece” ili neka nasumiča fotografija sa interneta. Velika većina profila ima svega nekoliko, eventualno do 100 prijatelja, koji takođe imaju slične profilne fotografije.
Kao dokaz tvrdnji da za potrebe promocije vladajuće stranke, postoji veliki broj lažnih profila koji su napravljeni sa određenim ciljem, govori i podatak da je društvena mreža Tviter u aprilu 2020. obrisala više od 8.500 naloga koje je povezala sa SNS-om.
- Krajem prošle godine, identifikovali smo niz povezanih naloga uključenih u koordinisanu akciju čiji je rezultat bio gašenje 8.558 naloga namenjenih promociji vladajuće partije u Srbiji i njenog lidera. Ovakvo delovanje je u suprotnosti sa našim propisima i predstavljaju nameran pokušaj ugrožavanja slobode javnog izražavanja.
O tome kako funkcioniše sistem, 2019. za Južne vesti svedočio je i jedan bivši naprednjak.
Ipak potvrda o tome od zvaničnika Fejsbuka za sada ne postoji, ali se određeni ( pomenuti ) šabloni naziru. Jedan od njih je i da pojedini profili komentarišu svaki objavljeni post u vezi sa političkim akterom koga podržavaju, dok se neki drže konkretnog medija i komentarišu samo na njima, u ovom slučaju samo na Glasu Šumadije ili samo na iKragujevac.
Pojava botova na ovim profilima dovodi do dva ekstrema. Jedni koji po svaku cenu brane Srpsku naprednu stranku i njenog kandidata, a drugi koji po svaku cenu žele da ih diskredituju i da dokažu da su ovi prvi botovi. Vrhunac upravo tog dokazivnaja jesu Fejsbuk grupe, od kojih jedne dokazuju da se radi o lažnim profilima proveravajući profilne fotografije, a druge idu korak dalje i javno označavaju svakoga koga smatraju botom.
Na jednoj takvoj stranici nalaze se linkovi ka profilima iz čitave zemlje, za koje administrator proceni da se radi o botovima. Na stranici se ostavlja link ka “botu” koji se na taj način javno diskredituje, a drugi članovi pozivaju da povedu računa.
Činjenica jeste da ovakav vid promocije/marketinga i dalje pliva u sivoj zoni, jer zakon ne definiše eksplicitno pravila u ovom slučaju. Ipak Agencija za sprečavanje korupcije, povedena činjenicom da su se Izbori 2020., kao i kampanja, dešavali većim delom tokom vanredne situacije, odnosno policijskog časa, neposredno pred izbore sugerisala je političkim akterima o čemu bi trebalo da povedu računa.
Iako su u pitanju besplatne internet platforme i mobilne aplikacije, Agencija apeluje na političke subjekte i nosioce javnih funkcija da ih odgovorno koriste i napominje da sadržaji koji se objavljuju na njima podležu sankcionisanju, ukoliko Agencija utvrdi da je došlo do kršenja zakona.
I pored apela na političke subjekte, Agencija za sprečavanje korupcije, regovala je u dva slučaja, kada su u pitanju besplatno korišćenje internet platforme, odnosno mobilne aplikacije.
Agencija je dala preporuku za razrešenje sa dužnosti predsednika opštine Novi Kneževac, Radovana Uverića, jer je tokom obavljanja fukcije predsednika opštine na internet prezentaciji opštine Novi Kneževac objavljen intervju sa njim, u kom je pozvao birače da glasaju za Srpsku naprednu stranku.
Agencija je takođe dala preporuku za razrešenje sa javne funkcije predsednika opštine Šabac, Nebojše Zelenovića, jer je tokom vršenja javne funkcije, na društvenoj mreži Fejsbuk, na stranici korisnika “Nebojša Zelenović” objavljen prilog koji se odnosi na postignute rezultate lokalne vlasti i buduće planove, a koji je snimljen na gradskom bazenu u Šapcu. Time je iskorišćen javni resurs za promociju izborne liste “Nebojša Zaleović – Šabac je naš”, nakon čega je pušten i spot izborne liste.
Takođe je i na Youtub kanalu RTV Šabac, u prilogu o gradskim bazenima, prilikom javnog obraćanja iskoristio priliku da promoviše rezultate vlasti i buduće planove, završivši obraćanje sa rečenicom “Šabac je naš”, što je bio deo naziva proglašene liste.
Da se na internetu, odnosno društvenim mrežama, ipak politički protivnici nisu štedeli, dokaz su i međusobni komentari pristalica bivšeg gradonačelnika, Veroljuba Stevanovića i SNS-a. Ispod svake objavljene vesti o Verku, krenula bi salva uvreda na njegov račun od gore pomenutih profila. Isto tako, na post o aktivnostima SNS kandidata, uključili bi se “verkovci”.
Malo je reći da reči najčešće nisu birane, ali se čini da se svi vode krilaticom, šta se desi na internetu – ostaje na internetu.
Ništa bez podrške
I pored društvenih mreža i intereta, najveći deo biračkog tela koje verno glasa, čine stariji ljudi, koji ipak više vremena i poverenja poklanjaju konvencionalnim medijima. Odnosno novinama i televiziji.
Tako je pored spotova, SNS kampanju, odnsono lokalne izbore, potpomogla i zvanična poseta čelnih ljudi stranke, a ujedno i države. Kao kandidat za gradonačelnika, Nikola Dašić, koji u tom trenutku ne obavlja ni jednu javnu funkciju, rame uz rame boravio je bar u četiri navrata sa zvaničnicima državnog vrha, prilikom njihovih zvaničnih poseta Kragujevcu.
Tako je 13. juna 2020., svega 8 dana pred izbore, Kragujevac posetila premijerka Srbije, Ana Brnabić, koja je u društvu aktuelnog gradonačelnika, Radomira Nikolića, ali i novog kandidata SNS-a za gradonačelnika Kragujevca, obišla radove na Državnom data centru, kao i Rektorat univerziteta u Kragujevcu. Prilikom posete, kandidat SNS-a za gradonačelnika, sve vreme je proveo pored premijerke Srbije, slikajući se uz nju, a njihove zajedničke fotografije postavljene su i na zvaničnoj stranici Grada Kragujevca.
U Zakonu o sprečavanju korupcije ( član 50. ) stoji:
Javni funkcioner ne može da koristi javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje javnih resursa u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanja birača da za njih glasaju na izborima, odnosno da bojkotuju izbore, kao i korišćenje javnih resursa za druge vidove političkih aktivnosti, kao što su rad sa biračima i članstvom, organizovanje i održavanje skupova i promocija, izrada i podela reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija, političko oglašavanje, istraživanje javnog mnjenja, medijske, marketinške i konsultantske usluge i sprovođenje obuka za stranačke aktivnosti.
Prema tumačenju ovog zakona, državni čelnici, odnosno članovi SNS-a prekršili su Zakon, odnosno zloupotrebili su javnu funkciju, u bar još tri navrata u Kragujevcu.
- 05. juna 2020. Ana Brnabić – prilikom posete izgradnje Palate pravde
- 01. juna 2020. Mladen Šarčević – prilikom obilaska placa za izgradnju zgrade FILUM-a
- 15. maj 2020. Zorana Mihajlović – prilikom obilaska radova na izgranji stanov za pripadnike snaga bezbednosti
Treba napomenuti da je tokom svih popmenutih aktinost, prisutan bio i tadašnji gradonačelnik, Radomir Nikolić. Stoga se zloupotreba javne funkcije radi promocije kandidata sopstvene stranke (SNS-a) može i njemu staviti na teret.
Na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije nije objavljen bilo kakav dokument koji bi govorio u prilog tome da se Agencija izjašnjavala o povredi ovog Zakona o slučajevima iz Kragujevca. A nije poznato ni da li je bilo prijava.
Šta dalje?
Ima i onih koji tvrde da aktuelnoj vlasti, marketing i nije potreban, s obzirom na svakodnevno pojavljivanje, u svim medijima, prvog čoveka stranke, ali ono što bi trebalo napomenuti jeste, da za razliku od ostalih SNS ulaže u marekting.
Ali to nije novina. I nekada najjača partija u državi, Demokratska stranke, mogla se pohvaliti najboljim kampanjama i najboljim marketingom. Za one manje upućene, botovi su od Demokrata i krenuli. Doduše u znatno manjem obimu i sa suptilnijim komentarima. Šta nam nose izbori 2021. videćemo tek kada budemo saznali ko će zaista na njima i učestovati. Ako izbora uopšte i bude bilo.