Opozicija, koje i nema u srpskom parlamentu, predmet je pažnje vlasti u toj Skupštini. Što je i dokaz da ta opozicija nije bez neke snage, kaže u razgovoru za Glas Šumadije potpredsednik Narodne stranke i poverenik za Beograd Zdravko Ponoš.
Možda je teška reč da je opozicija posvađana, ali ima dosta nesuglasica. Jedna od tih nesuglasica je i to šta su izborni uslovi, šta je to što bi trebalo da se traži. O čemu postoje različiti pogledi. Narodna stranka pripada onoj grupi partija koja smatra da je prvi korak zajednička borba za izborne uslove. I da bi o toj borbi trebalo da se dogovore pre svega one stranke koje su bojkotovale izbore. Jer, oni kojima su i prethodni uslovi bili dobri, nisu najbolji sagovornici. A kada bi vlast, uz posredovanje Evropske unije, pristala na te uslove, mogli bismo da razgovaramo ko će s kim i kako. Smatramo da bi trebalo da imamo jedinstven opozicioni front, ali nam nije strano ni razmišljanje da to može i drugačije da izgleda.
Narodna stranka je, čini se, najoštrija među opozicionim strankama koje su bojkotovale izbore, u stavu da nema saradnje sa onim partijama koje su na njih izašle. Da li ste nešto promenili u stavovima, jer ste pre neki dan u izjavi za RTS rekli da pravite razliku između onih koji su odmah rekli da izlaze na izbore, poput Dosta je bilo s jedne, i onih koji su se zalagali za bojkot, pa se predomislili?
Jasno je da ne možemo da imamo isti stav prema onima koji su odmah rekli da će učestvovati na izborima i onima koji su odlučili da izađu onda kada je vlast rešila da im ponudi lizalicu koja se zove tri, umesto pet posto. Znači da oni nisu imali problem sa izbornim uslovima, već su želeli da uđu na državne jasle i da su preskočili, bili bi partner u vlasti, kao što je to Šapić.
Nismo spremni da im, puštajući u opozicioni front one u koje nemamo poverenja, pomognemo u pranju biografija. Jer, to se na to svodi: da ih polivamo dok ih neko šaponira, kako bi u jednoj ideološkoj koloni izašli na izbore. Mislimo da idologija sada nije ključna stvar, već ko je iskreni borac za oslobođenje Srbije.
Rekli ste i da niste kandidat za gradonačelnika Beograda. Da li, s obzirom na uspeh bojkota izbora u Beogradu, opozicija u glavnom gradu ima najveće šanse za pobedu?
U Beogradu je nešto više slobodnih medija, pre svega onih koji su na kablu i internet platformama. I uspeh bojkota je bio nešto bolji nego u unutrašnjosti Srbije. Narodna stranka se zalaže za jedinstven opozicioni front i za republičke i za beogradske izbore. I trebalo bi da poradimo na zajedničkim kandidatima. Mi smo iskreni u tome i voleo bih da pronađemo nekog od integriteta. Bojim se da na opozicionoj sceni ima i onih koji traže zajedničkog kandidata, a mole Boga da ga ne nađu.
Sada je popularno da se govori o „novim licima“ u opozciji. Da li je važno da se pojavi „novo lice“ i šta znači novo lice u staroj ponudi programa?
Narodna stranka je nova na političkoj sceni Srbije. Mi nismo izlazili na izbore, osim što smo bili deo zajedničke priče na beogradskim izborima. Ima mesta za nova lica i nove ljude, ali ne treba biti ni protiv onih koji su već bili u politici i o kojima ne može ništa loše da se kaže. Šta loše može da kaže neko o Bojanu Pajtiću?
Velika je popularnost sada Dritana Abazovića i Draška Stanivukovića. Da li su uporedive situacije u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj?
Priroda režima u Srbiji i Crnoj Gori je bila vrlo slična. Delili su, ne samo zajedničke vrednosti, već i zajedničke saveznike, savetnike, prijatelje… I novčanici su im bili spojeni. Sasvim sigurna da je vlast u Srbiji nervozno dočekala promene u Crnoj Gori. Tako je i reagovala – bili su vrlo uzdržani u čestitanju novoj vlasti u Crnoj Gori. Jer znaju da je to sistem spojenih sudova – i Crne Gore i Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, ali i ostalih država regiona.
Šta je to što Narodna stranka, kao opoziciona, može da ponudi građanima, a već im nije obećao predsednik Vučić – veće plate, sigurnost, vakcinu od samo što nije stigla, pa do aprila…?
Možemo da nudimo ono što ćemo da isporučimo, a ne ono što je Vučić obećao, a nije isporučio. On je isporučivao stalna obećanja da će nešto biti za dve godine. Pa je obećao da je ova država u stanju da napravi vakcinu u aprilu, a sada je očigledno da nećemo biti u stanju ni da je uvezemo do sledećeg aprila.
Narodna stranka nudi pravednost, pravdu. Ovo je društvo nepravde na svakom koraku. Da nema krađe. I kompetentnost. Bez obzira da li je reč o lokalnom ili nacionalnom nivou.
Narodna stranka u poslednje vreme, primetno je, radi na formiranju infrastrukture u lokalnim sredinama. Možete li da ocenite atmosferu na lokalu? Koliko su građani, pririrodtisnuti strahom od bolesti, strahom od otpuštanja s posla, spremni da se uključe i u politički život?
Postoji zadrška u unutrašnjosti, jer je pritisak režima mnogo ogoljeniji. I nije lako ljudima da se angažuju. Narodna stranka ima dosta ljudi koji su ostvareni u svojim profesijama i lakše podnose taj pritisak.
I sami ste bili bolesni od korona virusa. Kako biste ocenili strategiju Srbije u borbi sa epidemijom?
Nisam siguran da ova vlast ima strategiju. To se videlo i kako je uvedeno vandredno stanje, kako je sprovedeno. Najpre zatvarajući starije ljude i kućne ljubimce, a kasnije i celu naciju u neku vrstu zatvora. Potrošili gomilu para na gluposti, osakatili privredu… Sa svim merama kasne. One su nepravovremene i neodgovarajuće.
Najvažnije je da li postoji poverenje građana jedne zemlje u lidera. Pre neki dan smo videli kako se gospođa Merkel obraća naciji. Sa puno empatije, ne preti građanima na način na koji to ovde rade.
Vi ste i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije. Kako biste ocenili stanje u vojsci nakon dolaska Nebojše Stefanovića na čelo Ministarstva odbrane?
Ništa se tu neće promeniti. Ti ministri ne odlučuju ni o čemu. Njima se ministarstva dodeljuju kao kneževine, apanaža za lojalnost unutar SNS ekipe.
Da li je Srbiji potrebno oružje koje se sve češće kupuje?
Nije toliko važno da li je Srbiji potrebno neko oružje, nego da li ima u ovom trenutku nešto što je potrebnije. I da li je baš to potrebno. Kad imate 212 tenkova, najviše u regionu, koji kvalitet dobijate nabavkom još tenkova. Kad ni za ovih 212 nemate vozača da ih pokrenu. To služi za pokazivanje mišića, ne nekom imaginarnom neprijatelju, već unutrašnjoj javnosti. Svakom normalnom priroritet je zdravstveno stanje nacije
Predsednik Vučić je u spetembru potpisao sporazum u Beloj kući, koji javnosti u Srbiji nije bio do kraja pojašnjen. Kakav će odnos prem potpisanom sada imati Bajdenova administracija?
Odnosiće se prema tome kao ukazanoj prilici. Ne verujem da bi se nova demokratska administracija setila da traži od Vučića to što je uradio u svrhu Trampove predizborne kampanje, bar u prvih par godina svog mandata. Ali neće smetnuti sa uma da je on na nešto već pristao i insistiraće ne tamo.
Srbija nije otvorila nova pregovaračka poglavlja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Kako biste to prokomntarisali?
Nije to iznenađenje. Živimo u ovoj državi, znamo da tu nema napretka. i diplomatiju. Znaju oni šta se dešava u Srbiji i da Vučić ne vodi zemlju u pravcu evropskih vrednosti. To će proizvesti ozbiljno kašnjenje u tom procesu. Evropa ima i svoje interne probleme, Amerika se vraća u region, ali ne na način na koji je to radila Trampova administracija. Verovatno nešto sinhronizovanije sa Evropom. Što dobro, jer je ovo region koji se tiče zemalja Evropske unije.
U isto vreme postoje problemi kako se evropska brokratija, a pogotovo deo evropskih parlamentaraca odnosi prema regionalnim problemima, koliko su spremni da usklade svoj način izražavanja, shodno tome kako provode svoje vreme u Beogradu.
Čak Vas i novinari povremeno najavljuju kao – general Ponoš, iako već duže niste u vojsci. Da li se i sami još uvek osećate kao vojnik?
Kad u profesiju uđete posle osnovne škole, i ostanete tako dugo, što je moj slučaj, to vas profiliše, formira navike, pogled na svet, odnos prema ljudi. Iskustva koja čovek stekne u vojsci su itekako korisna.
