Povreda Milese Jakovljević samo jedna u nizu teških povreda, specifična i vrlo teška, koja je iziskivala kompleksan medicinski tretman. Njen oporavak veliki je uspeh ove ustanove i njenih stručnjaka, ali i velika pobeda same Milese Jakovljević kaže dr Tatjana Lazarević, direktorka Centra za urgentnu medicinu kragujevačkog Kliničkog centra.
Prošle objavili smo priču o našoj sugrađanki Milesi Jakovljević kojoj su u saobraćajnoj nezgodi bila polomljena sve rebra, grudna i ključna kost, nagnječeno srce, povređeni vratni pršljenovi a ruka bezmalo bila otrgnuta iz ramena. U bolnicu je dovežena sa sve gredom duboko zarivenom u grudima dimenzija osam puta pet centimetara i dužine metar i po. Sada, posle godinu dana od nesreće, može da se kaže kako je Milesa sve to prebrodila.
U nastavaku te priče nastojali smo da razgovaramo sa stručnjacima Kliničkog centra koji su svojim agažovanjem i predanošću doprineli da Milesa danas bude među svojima.
Obratili smo se mejlom portparolu Kliničkog centra sa zahtevom za razgovor s direktorom Hirurške klinike, s obzirom da je tu imalo najviše „posla” za stručnjake te medicinske grane, ali nam je za sagovornika određena dr Tatjana Lazarević, direktorka Centra za urgentnu medicinu, gde je najpre glavna junakinja ove priče bila primljena.
Povreda do povrede…
Evo šta povodom Milesinog slučaja kaže dr Tatjana Lazarević:
– Ovom prilikom iskazala se dobra saradnja između nas i Hitne pomoći. Pacijentkinja je dovežena u stanju koje ću pročitati iz dokumentacije. Prema prvom pregledu dežurnog hirurga u Hitnoj hirurškoj ambulanti – kako piše u pratećoj dokumentaciji – vidi se da je pacijentkinja dovežena kolima hitne medicinske pomoći zbog povreda zadobijenih pod nedovoljno jasnim okolnostima, navodno u saobraćajnom udesu u kojem je učestvovala kao vozač. Dovežena bez svesti, na dasci za imobilizaciju, sa drvenom gredom veličine osam puta pet centimetra, dužine oko jedan i po metar zabodenom u grudni koš i fiksiranom zbog prevoza. Konsultovan je grudni hirurg, urađena grudna drenaža, konsutltova anesteziolog, pacijentkinja intubirana, izvršen je hitan prijem u Urgentni centar-hospital, hitno pripremljena za operaciju… Sve su to notirane stavke, inače, obavezne pri prijemu, pre nego što neko uđe u bolnicu, objašanjava dr Tatjana Lazarević.
Po njenim rečima, u sledećem izveštaju, pri prijemu u hospital, piše: „bolesnica nije svesna, ne uspostavlja se verbalni kontakt, na kosmatom delu glave – poglavine se ne uočavaju tragovi povrede, tenzija 120 sa 80, saturacija 71… zenice jednake, nema ispada facijalisa …”. Dijagnoza „politrauma korpora alijena dortis alterior“ po nalazu neurloga i neurohirurga, i to je radna dijagnoza po kojoj je Milesa obrađena u Urgentnom centru.
To se dešavalo 24. juna, da bi već narednog dana bila prebačena u sobu, posle inicijalnog zbrinjavanja kod grudnog hirurga i odstranjivanja stranog predmeta iz grudnog koša.
Strani predmet joj je prošao kroz grudni koš u desno anatomski tako tipiziran da je ugrožavao ne samo grudni koš i funkciju disanja, zbog čega je bila intubirana, već je kao polutraumatizovana imala leziju krvih sudova ruke i svih ostalih organa, napominje naša sagovornica, nastavljajući da tako težak bolesnik hitno ulazi u salu da bi se izvadio predmet i zbinuo po svim hirurškim principima. Drugim rečima, jedna takva povreda zahteva kompleksan multidisciplinarni pristup.
– Povreda je zahtevala složene operativne tehnike i zbrinjavanje pa su u njeno saniranje bili su uključeni ne samo grudni hirurzi, anesteziolozi nego i vaskularni hirurzi i ortopedi, a sve to je zahtevalo jednu vosokostručnu usmerenost i uigranost. Zato su politraume u stvari način na koji se proverava stručnost i kompetentnost bilo koje medicinske ustanove, pojašnjava dr Tatjana Lazarević.
Komplikacije koje su se kasnije javile u vidu infekcija, zbog karaktera povrede i zbog same predispozicija bolesnika u godinama, uslovile su kasnija usaglašavanja preporuka i terapije i traženje dijagnostičkih procedura, ne samo od operatora-hirurga, već i od infektologa, kliničkih farmakologa, internista i svih specijalnosta koji su zaduženi da se isprati aktuelno stanje i izbegnu ili minimiziraju komplikacije u toku lečenja.
– Proces oporavka od inicijalne povrede i komplikacija zbog infekcije bio je dug, samim tim i rehabilitacija je morala da bude mnogo duža od uobičajene. LJudi kod mehaničke ventilacije, nezavisno od prirode povrede, imaju produžen tok oporavka. I nije u pitanju samo oporavak respirativne funkcije i onog što je bilo lezirano, nego i jedno podizanje opšteg statusa bolesnika u smislu osposobljavanja za normalan život posle goga, bez invaliditeta ili sa minimiziranim invaliditetom, pojašnjava dr Lazarević, i dodaje:
– U medicini ništa ne možete da garantujete. I banalne stvari mogu da se iskomplikuju, jer to nije matematika i nije račun, već je ljudski organizam mali kosmos udruženih akcija i reakcija na sve što se unese. Neke banalne stvari, za koje mislimo da su najlaške za lečenje mogu da nam poremete planove i krajnje rezultate. Vrlo je mudro od strane porodice što je sačekala da bude potpuno uverena da je sve učinjeno maksimalno dobro i da je pacijentkinja odreagovala. Ne zavisi sve ni od medicinskog tima, nego i od potencijala organizma pacijenta, kaže dr Tajtana Lazarević dodajući da je dobro što je porodica Milese Jakovljević bila dovoljno strpljiva, bez obzira na te prve utiske zahvalnosti i poverenja koje su oni imali ka medicinskom timu.
Nebitna statistika
Koliko je tačno da je Milesa Jakovljević medicinski fenomen i da je njen slučaj jedinstven i da je kao takav zavredio prikaz na tri naučna simpozijuma Urgentne medicine održana u zemlji?
– Činjenica je da je to bila specifična povreda, činjenica je da bilo teško, činjenica je da je bilo zahtevno za kompleksan medicinski tretman za svaku ustanovu, pa i našu, ali to je samo jedana u nizu tako teških povreda, tvrdi dr Tatjana Lazarević.
Ali s druge strane, u Kliničkom centru su (pozitivno) začuđeni da je neko prepoznao koliki je bio njihov angažman i zahvalni su pre svega što je to neko iz šire javnosti, koja nije stručna, imao potrebu da to iznese na videlo. Uglavnom sve ostaje kao neka zahvalna priča kada se nešto dobro završi.
Ovde takođe ističu da je Urgentni centar mesto gde najbolje može da se sagleda kako sve ljudi mogu da budu ugroženi, nezavisno od godina, akutnog stanja, i to treba da usmeri našu javnost na osećaj poštovanja prema ekipama koje to rade, na svim nivoima, od Hitne pomoći, preko prijema, akutnog zbrinjavanja, do Centra za urgentnu medicinu, i prvih dana lečenja i, zatim, rehabilitacije. Taj proces hitnog zbrinjavanja je složen, ozbiljan i odgovoran.
Inače, koliki je zaista procenat preživljavanja kod povreda poput Milesinih teško je tačno ustanoviti. Naš sagovornik iz prošlog broja, dr Dragan Milojević iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, koji je Milesi prvi ukazao pomoć, navodi da neki podaci iz svetske literature pokazuju da je to svega između pet i deset odsto.
– Mislim da je svaka takva povreda tipična i nije uporediva. O povredi grudnog koša mogu da komentarišu grudni hirurzi, ali kada imate povredu više struktura, to je politrauma grudnog koša, aksile, ruke, kao u konkretnom slučaju. Ja se ne bih bavila statistikom i nisam pozvana da o tome govorim. Svaki slučaj je važan, statistika nije bitna, zaključuje na kraju razgovora dr Tatjana Lazarević, direktorka Centra za urgentnu medicinu Kliničkog centra u Kragujevcu.
Piše: Elizabeta Jovanović