„300 KRAGUJEVČANA“: REŠENJE! NE KUKANJE

Problem / Rešenje je jedan od prvih principa koje smo postavli u svom radu. Rešenje! Ne kukanje.

Tako smo kada je izgorela Gimnazija i kada su se svi opterećivali time da li je Gradonačelnik došao da obiđe školu, kog dana će ministar doći i sl., umesto kritika i nesvrsishodnih prepirki, pokrenuli veliku akciju za prikupljanje sredstava za obnovu škole. Na donatorskom doručku skupili smo oko dva miliona dinara i pokrenuli još mnoge akcije. To je jedno od rešenja u datom momentu. Pokazali smo da možemo.

Sada smo, svesni toga da naš grad ne izgleda ni upola bajkovito kao Beograd i mnogi drugi gradovi, da nema adekvatan novogodišnji program za decu, nema ni za starije, odlučili da i to ispravimo. Nismo kukali po društvenim mrežama već smo pokrenuli akciju i pozvali ljude da u njoj učestvuju. I ljudi su nam se odazvali. Zašto i ne bi?

Pozvali smo Kragujevčane da doniraju slatkiše za 300 novogodišnjih paketića. Mogli smo mi sami da ih kupimo, svih 300! U našoj organizaciji su ljudi koji imaju ozbiljne firme, mnogo zaposlenih, velike promete. Ali to bi bilo suviše lako. Poenta je bila probuditi gradjane, podsetiti ih kolika je moć aktivizma i zajedništva. I još važnija stvar je što smo proširili krug zadovoljnih ljudi sa onih koji primaju poklone na i one koji ih daju. A davalaca je bilo toliko da smo nadmašili broj od prvoplaniranih 300 paketića pa smo odlučili da se odazovemo pozivu prijateljske organizacije “Srcem za Šumadiju” i da obiđemo i dečicu iz seoskih sredina, iz Stragara, Masloševa, Vlakče i okolinih sela i sa Deda Mrazom podelimo još 130 paketića.

Mi nismo humanitarna organizacija. Mi nismo kompetentni da ocenjujemo nečije materijalno stanje. Paketići koje smo mi podelili vrede tek par stotina dinara ali doživljaj koji su deca imala na Đačkom trgu, ta pozorišna predstava koju su gledali, mađioničar, Miki i Mini, muzika, baloni, mnogo novih drugara i drugarica, to je neprocenjiv doživljaj i on je podjednako nedostajao svoj deci. I deci iz bogatijih i deci iz siromašnijih kuća. Taj se doživljaj ne može kupiti. Zato kriterijum za podelu paketića nije bio socijalno stanje već jednostavno – prvih 300. Bilo je naravno komenatara “Zašto ograničavate na 300?”. Obično smo odgovarali: “ Ako znate bolje izvolite”. I tako ćemo na sve kritike u daljem radu odgovarati. Ljudi neće da se pokrenu ali i te kako znaju da “opletu” po drugima kada se late nekog posla. Bezbednost dece, taj aspekt organizacije ovog događaja, presudio je da se na nekom broju zaustavimo.

Mi smo organizacija koja će politički delovati. Mi smatramo da su akteri na političkoj sceni grada nedorasli poslovima kojima se bave. A mnogima od njih je politika jedini posao što je nedopustivo. Kome je politika posao, taj ne može biti jedan od 300 Kragujevčana. To je princip takođe postavljen u startu. Kako će nas voditi neko ko ništa konkretno u životu nije radio? Taj ne može da brine o svojoj porodici, a hoće da brine o gradu u kom živi 200 000 stanovnika?! Samo ljudi koji su se dokazali u svom životu, nezavisni, oslobođeni materijalnih priitisaka, mogu voditi druge po mišljenju “300 Kragujevčana”.

Mi našim akcijama dokazujemo da možemo i da znamo ali i da imamo volje.

Srećnu novu godinu, puno zdravlja i sreće želi vam udruženje građana „300 Kragujevčana“.

Aleksandar Krstić, doktor medicine
Predsednik izvršnog odbora „300 Kragujevčana“