Zaposleni u Radio televiziji Kragujevac (RTK) obratili su se predsednici Vlade Ani Brnabić, Ministarstvu kulture i informisanja, te radnoj grupi za izradu Medijske strategije ipredložili, odnosno reaktivirali nekadašnju “Kragujevačku inicijativu” o osnivanju regionalnih javnih servisa u Srbiji. U otvorenom opismu premijerki i nadležnima za medijsku situaciju, zaposleni u RTK ocenili su da regionlani javni servisi funkcionišu kao informativne medijske kuće, “za razliku od privatnih medija,koji svoju osnovnu platformu zasnivaju u skladu sa zahtevima tržišta, bez velikog osvrta na potrebe gradjana za informacijama”.
Preostali novinari i urednici RTK izrazili su bojazan da bi ponovnom privatizacijom ta medijska kuća bila vraćena „u krug komercijalnih medija, gde bi bili uništeni pluralizam, programska raznolikost, urednička nezavisnost, odgovornost za izgovorenu reč i transparentnost“.
- Radio televizija Kragujevac, samo oslobođena od privatizacije i vraćena gradu Kragujevcu, ostvaruje svoju misiju i poštuje principe slobode izražavanja i slobodnog protoka informacija, profesionalne i etičke zahteve objektivnosti, istinitosti, uravnoteženosti i poštovanja ljudskog dostojanstva, navodi se u pismu nadležnima.
Upozorava se, pritom, da su Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) koji su se zalagali za privatizaciju medija, „brzo priznali“ da je izvršen „pomor lokalnih medija privatizacijom“. Zaposleeni u RTK pozvali su ta dva udruženja da da zastupaju interese svih medija u Srbiji.
- Želimo da verujemo da se ovog puta neće dozvoliti da građani Kragujevca i Šumadije ostanu bez prava na informisanje i da im neće biti „oduzeta jedina televizija“, kao i da će se misliti i na građane Centralne, Južne, Istočne i Zapadne Srbije,poručili u pismu premijerki Brnabić i nadležnima u Ministarstvu kulture iI informisanja zaposleni u RTK.
Predstavnici gradske uprave zuaduženi za medije i rukovodstvo radio gtelevizije Kragujevac, sredinom prošle decenije bili su, podsetimo, pokrenuli poznatu “Kragujevačku inicijativu”, kojom je od tadašnje Vlade bilo zatraženo da se u Srbiji, pored dva već postojećeća (RTS I RTV) formiraju još četiri regionalna javna servisa – u Beogradu, Novom sadu, Nišu i Kragujevcu, čime bi se sprečilo da se, nakaradnom privatizacijom medija, uništi decenijama unazad stvarani informativni sisetem u unutrašnjosti Srbije. Uprkos žestokom protivljenju reprezentativnih novinarskih udruženja, NUNS-a, pre svega, inicijativa o formiranju regionalnih javnih servisa uvštena je u prethodnu Medijsku strategiju koju je usvojila Vlada Mirka Cvetkovića.
Nakon promene vlasti na republičkom nivou, 2012., ta Medijsta strategija stavljena je van snage, i nastavilo se sa privatizacijom medija po Srbiji. U oktobru 2015., radio televiziju Kragujevac, najveći i najznačajniji elektronski medij južno od Save iDunava, zajedno sa još sedam- osam TV stanica po Srbiji kupio je famozni kriševački “bisnismen” Radoica Milosavljević koji za svega godinu i kusur dana toliko i tako uništio RTK da je ta medijska kuća, nakon višenedeljnih štrajkova zaposlenih koji su tražili da se isplate zaostale zarade, početkom 2017.prekinula da emituje program. U januaru te godine, Ministarstvo privrede poništilo je privatizaciju RTK , nedugo potom podržavilo je tu merdijsku kuću, koja je u avgustu 2017., nakon osmomesečne pauze, počela da emituje radijski i televizijski program, ponovo pod ingerencijom gradske uprave.
Gradska uprava u Kragujevcvu lane je za pokrivanje dugova RTK, nastalih mahom u vreme gazdovanje Radoice Milosavljevića, izdvojila svih 150 miliona dinara. Ove godine, rad te medijske kuće biće finansiran sa 37 miliona dinara iz gradske kase. Nadležni u gradskoj upravi kažu da očekuju da RTK ponovo bude privatizovana, te da je s tim u vezi sva dokumentacija za novu promenu vlasničke strukture tog medija dostavljena Ministarstvu privrede.
Poznavaoci ove problematike smatraju da su zaposleni u RTK dobrano zakasnili sa inicijativom za osnivanje regionalnih javnih servisa, na način na koji je to predlagano u “Kragujevačkoj inicijativi”, kojom bi delimično bio sačuvan informativni sistem u unutrašnjosti Srbije. Partnerstvo privatnog i javnog sektora, koje zagovaraju pojedini sindikati i u skorije vreme osnovana novinarska udruženja, tvrde upućeni, obezbedilo bi da se privatne televizije Bratislava Gašića, Radoice Milosavljevića i drugih “medijskih mogula” bliskih Srpskoj naprednoj strancki finananiraju novcem iz opštinskih i gradskih budžeta.
Piše: Zoran Radovanović
U svom govoru ispred Prve kragujevačke gimnazije, na građanskom protestu Počelo je#Kg, o Radio televiziji Kragujevac, nekadašnja novinarka te medijske kuće Bojana Vlajović Savić, rekla je:
- Važno je da poručimo da ovaj zvižduk i negodovanje koji se svake subote čuju kad kolona zastane ispred prostorija RTK, nije upućen Radio- televiziji Kragujevac, instituciji ovog grada, koju su gradili i razvijali profesionalci, od kojih su mnogi večeras ovde, sa nama, koji su u ovom gradu cenjeni i prepoznatljivi kao legende naše profesije. Ne, zvižduk je upućen onima, koji su uz podršku aktuelne vlasti, od RTK napravili amaterski mediji, koji su ponizili i izigrali građane Kragujevca, čijim se novcem, suprotno zakonu,finansira samo taj jedan mediji u gradu. Da li smo više od 200 miliona dinara, koliko je za RTK iz budžeta izdojeno u 2017 i 2018. platili da bi nam prikazivali predsednikova gostovanja na Hepiju, Pinku, Studiju B ili jagodinskoj Palmi?
Verovatno je sve ovo i razlog što je Kragujevac izostavljen sa spiska gradova u kojima će ovog meseca biti održana javna rasprava o medijskoj startegiji. Pored Beograda, Novog Sada i Niša, o razvoju medija i rešenjima za unapređenje postojećeg stanja, razgovaraće se u Čačku, a ne u Kragujevcu, iako bismo ovde imali puno toga da poručimo nadležnima. Ili je upravo u tome problem, jer mi prepoznajemo koliko je pogrešan sistem u kome direktorka RTK, za čijeg je mandata obavljena pogubna privatizacija i televizija prestala da emituje program, može biti nagrađena mestom pomoćnika ministra kulture i informisanja zaduženog za medije.