Danas je održan sastanak srednjoškolaca iz neformalne organizcije „I mi se pitamo“ sa predstavnicima Ministarstva prosvete i ministrom Brankom Ružićem. Jedan od predloga na tom sastanku bio je i probni period mature.
Sastanku su, kažu srednjoškolci, prisustvovali predstacnici ministarstva a ministar Ružić „bio je prisutan na delu sastanka“.
- Ministarstvu smo izneli predlog za rešavanje situacije sa državnom maturom. Predlog je da se uvede probni period mature. Po postojećem planu, državna matura će biti uvedena bez ikakvog testiranja. Piloti državne mature se ne mogu smatrati i probom mature, već tehničkom probom (podela papira), sa čime smo se složili sa predstavnicima Ministarstva. Probni period podrazumeva da se fakulteti upisuju samo na osnovu prijemnih ispita, a da se državna matura računa za završetak srednje škole. Tokom tog perioda, Ministartsvo i fakulteti mogu proveriti korelaciju uspeha i tako utvrditi da li je matura ispit koji valjano proverava znanje, jer prijemni su već 30 godina dokazano dobro merilo. Uvođenjem mature bez ikakve probe, žrtvovaćemo više generacija dok se ona ne usavrši. Sa ovakvim predlogom se slažu i profesori Univerziteta, kaže Luka Babić iz organizacije „I mi se pitamo“.
- Takođe, ustanovili smo da celokupan prosvetni sistem nije zreo za uvođenje državne mature, sa čime su se predstavnici Ministarstva delimično složili. Međutim, oni su objasnili da će državna matura biti mehanizam da sistem sazri, a sa time se uopšte ne slažemo jer sistem prvo mora da sazri, pa tek onda da se uvodi matura. U suprotnom, generacije će biti žrtvovane zbog nezrelog sistema.
O predlogu se, navodi se u saopštenju, predstavnici Ministarstva prosvete nisu izjasnili, već su rekli da će se sastati još jednom kako bi se razgovaralo o predlogu.
Fotografija: Goran Srdanov, Nova.rs
Неформално удружење средњошколаца
,,И ми се питамо”
ПРИВРЕМЕНИ МОДЕЛ ДРЖАВНЕ МАТУРЕ
Државна матура представља систем који по плану треба да сједини испите за
завршетак средње школе и пријемне испите у један испит. Као такав, систем 2 у 1, има
више мана и проблема како на теоријском нивоу, тако и у пракси.
Као представници стране која ће највише сносити последице, односно стране због које
се матура планира и целокупан просветни систем уопште постоји, увидели смо више
проблема са оваквим пројектом.
1. О државној матури се знају само њени оквири, сви детаљи су апсолутно
непознати иако је законски рок за њихово објављивање био 31. август
претходне године. Сматрамо да тај рок није без разлога зацртан, те да је
оволико пробијање рока главни сигнал да је матура неспремна. Још већи
недостатак од неприпремљености пројекта је тај да ће матура по садашњим
плановима бити пуштена у пуном капацитету без икаквих провера и тестирања
њеног функционисања.
Узели смо у обзир да су вршени ,,Пилоти” државне матуре, али се они не могу
сматрати правим тестом матуре, већ техничком пробом њеног извођења
(подела папира и прегледање). Кључне ставке тада нису проверене, а то су:
бодовање и рангирање за упис, контрола израде, умрежавање са пријемним
испитима, итд. Такође, ђаци који су тада израђивали тестове су били апсолутно
немотивисани да их квалитетно ураде, те резултати тих ,,Пилота” нису валидни.
2. Државна матура, управо из разлога што је конципирана као 2 у 1, нема довољно
високих знања у оквиру својих питања. Из тог разлога, више факултета ће
увести додатне пријемне испите што је отежавајућа околност за све
средњошколце који ће по постојећем систему морати да полажу најмање 4
испита уместо као сада 1.
3. У погледу обавезних предмета, државна матура је дискриминаторна према
средњошколцима из различитих школа. Сви средњошколци ће морати да
полажу исти тест из српског и математике, иако су током четири године радили
предмете различитим фондом часова, интензитетом и по различитим
програмима прелазили различите наставне целине. Посебно је
1дискриминаторна према ученицима средњих стручних школа који ће морати да
полажу исте тестове и из српског и из математике као ученици гимназија.
Као пример дајемо ученике графичке или музичке школе који имају математику
два пута недељно, врло проблематичног квалитета наставе, (притом до сада
нису морали да је полажу на крају средње школе), а мораће да полажу исти
тест као ученици природно-математичког смера гимназије који су имали 5
часова недељно. Посебно је отежавајуће то да ће се и једнима и другима исти
тест из математике рачунати за упис на факултете. Ситуација је идентична и са
српским језиком, на пример између ваздухопловне школе и филолошке
гимназије
4. Као велику ману овакве државне матуре сматрамо чињеницу да ће контрола
израде тестова бити иста као на малој матури. Контролу ће вршити професори
из матичних средњих школа. Исти систем контроле је и на малој матури на којој
се сваке године уверимо да су малверзације огромне, те је бесмислено да већ
доказано лош систем примењујемо и на државној матури.
Посебно велики проблем представља чињеница да су неки факултети из разлога ниске
потражње приморани да у потпуности признају државну матуру. У таквим ситуацијама
факултети су се потпуно ослонили на државну матуру, односно, на пример, Филолошки
факултет БУ ће за упис тражити и српски и математику и било који општеобразовни
предмет. Захтевање математике може бити кобно за ученике који долазе са језичког
смера или филолошке гимназије који слабије знају математику, а притом им је она
апсолутно непотребна за будуће студије на истоименом факултету. Могућност уписа са
било којим општеобразовним предметом је такође проблематична јер у таквој
ситуацији неко ко боље зна хемију може уписати Филолошки факултет пре него неко ко
осредње уради француски језик иако је хемија суштински непотребна за будуће
школовање.
Са овако планираном државном матуром жртве ће бити и средњошколци и факултети.
У складу са тим, предлажемо модел који би могао да буде испуњење потреба све три
стране.
Предлажемо модел у ком би се увео пробни период у трајању од неколико година.
Током овог пробног периода факултети би били уписивани само на основу пријемних
испита, а паралелно би била израђивана државна матура за завршетак средње школе.
Тада факултети и Министарство могу упоређивати корелацију успеха на оба испита и
тако проверити квалитет државне матуре јер су пријемни испити, доказано, већ више
од 30 година добро мерило знања. Државна матура се не би рачунала у укупан успех.
Током тог периода могу се тестирати и начини бодовања и рангирања, контрола
израде и остали релевантни и непроверени аспекти.
Здраворазумски је да се пројекат од великог значаја у врло значајном тренутку у
нечијем животу тестира пре увођења у пуном капацитету. Увођењем државне матуре
без провере може страдати више генерација садашњих средњошколаца.
Увођењем пробног периода, све три стране су добиле испуњене захтеве.
Средњошколци више немају прекомерне тестове за израду. Факултети имају
2најправеднији могући упис и проверу квалитета матуре. Министарство је државну
матуру увело у року који захтева, уз потпуно здраворазумски пробни период.
Такође, треба имати у виду да се планирана државна матура уводи на генерацијама
које су изгубиле кључне 3 године школовања због пандемије Ковида 19.
Имајући у виду и подршку универзитетских професора оваквом моделу, надамо се да
ћемо наићи на позитивне реакције јер овим моделом се решавају свачије примедбе.
Неформално удружење средњошколаца