SLUČAJ KRAGUJEVAC

U Srbiji, u mnogim oblastima, a u medijskoj sferi pogotovo, teško je koristiti uobičajene, stručne ili blaže izraze da se iznese stav o pojedinim fenomenima. Koliko god se trudili. Bezakonje, primitivizam i diletantizam su tri reči koje zapravo najbolje opisuju našu medijsku stvarnost, a Kragujevac je, nažalost, sjajan primer za to.

Odnos gradske vlasti prema konkursnom sufinansiranju predstavlja klasično izrugivanje medijskim zakonima, a način kako ta vlast obrazlaže uporno odbijanje da izdvoji sredstva za javni interes u sferi javnog informisanja – govori o čistom primitivizmu i potpuno nerazumevanju uloge medija i novinara u savremenom društvu. Sa druge strane, njihov odnos prema RTK je čisti kriminal, i neko će morati da odgovara za protivzakonito trošenje novca građana za ovu medijsku kuću ako ikada ovo bude normalna zemlja. Naravno, pored kriminala, u pitanju je i jeftina politička instrumentalizacija ovog nekada uglednog medija čiji je program sada predmet sprdnje među medijskim profesionalcima.

Politički diletanti, naprednjaci na vlasti u Kragujevcu, upućuju ogromne novce građana u RTK, očigledno sa planom da ovu kuću zadrže u svojim rukama, kako god bilo, u okviru šireg političkog dogovora. Upozoravali smo, kao novinarska i medijska udruženja, da bi ponovno podržavljenje RTK-a moglo biti i trajno rešenje, i to jeste jedno od mogućih scenarija. Naime, nije isključeno da će novom Medijskom strategijom i izmenama zakona ponovo biti omogućeno lokalnim samoupravama da osnivaju javna preduzeća za javno informisanje, pa će se sadašnje stanje samo ozakoniti. U praksi to znači da će Grad i dalje, bez kriterijuma, arbitrarno, veliki novac usmeravati ka ovom preduzeću, koji će opet raditi protivno interesu građana, a kao ispostava vlasti.

Druga mogućnost je da novi zakonski okvir predviti regionalne medijske javne servise, mada je nejasno ko će biti njihovi osnivači. Moguće je da će to biti više skupština lokalnih samouprava u određenom “regionu”, ma šta to značilo u jednoj centralizovanoj zemlji koja regione prepoznaje samo kao statističku jedinicu. U tom slučaju, RTK će biti novi-stari regionalni javni medijski servis, u čvrstim rukama vlasti.

Treće rešenje o kojem se govori jeste da će sistem regionalnih javnih medijskih servisa biti rešen po principu javno-privatnog partnerstva, što će u prevodu značiti da građani plaćaju, a stranački tajkun/Bata Gašić uređuje. U tom slučaju će verovatno u procesu ponovljene privatizacije – RTK biti kupljen. Odnosno, prema sudbini RTK-a moći ćemo da vidimo koja su rešenja za našu medijsku scenu skuvana u SNS-u.

Svako od ovih rešenja koja su na stolu duboko su protivna interesu građana,jer će državni novac biti nekontrolisano trošen za reklamiranje vlasti i napade na političke protivnike, a ne za sadržaje u javnom interesu, stvarajući nelojalnu konkurenciju drugim medijima. Osim što ćemo nastaviti da gledamo trećerazredni udvorički program na RTK, generalni odnos gradskih vlasti prema medijima će dovesti do gašenja svih drugih medija u “regionu”, osim onih “visokokomercijalnih”, odnosno treš-medija.

Jedan od najvećih javnih interesa u sferi medija jeste da oni budu kontrolor vlasti i korektiv političkih i društvenih devijacija, ali će proći desetine godina dok se to na ovim prostorima ne shvati.

Političke diletante to ne interesuje, a i da ih interesuje, ne bi mogli da izmaštaju koliko katastrofalne posledice ostavlja po društvo i, u ovom slučaju, Grad Kragujevac – ovakva politika.

Nedim Sejdinović, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine