Jedina žena na čelu političke partije u Kragujevcu je predsednica IGrO SDS Slavica Saveljić. Godinama se kao članica Gradskog veća bavila najtežim socijalnim pitanjima, a Kragujevčani je prepoznaju i kao aktivistkinju u odbrani prava onih kategorija od kojih javnost zna i da okrene oči.
Zbog toga je prvo pitanje za Slavicu Saveljić molba da prokomentariše rečenicu koja je u javnosti postala poznata kao „tvit Vjerice Radete“.
Svaka reč, naročito javno izgovorena ili napisana, nosi težinu, a javna reč političara nosi i odgovornost. Vjerica Radeta u radikalskom maniru, bez mere, bez ljudskosti, u mržnji ovoga puta je prevazišla i samu sebe. Ismevati bilo čiju smrt anticivilizacijski je čin, a način na koji je ona to uradila postavlja i pitanje zdravog razuma. Na žalost, Vjerica Radeta u našoj političkoj stvarnosti nije izolovan i usamljen slučaj, svakodnevno se toleriše govor mržnje i netolerancije, raspirivanje nacionalne mržnje, a srpski Parlament, nekada hram demokratije, danas je vodeća institucija sa čije govornice se diktira jezik neukusa i netrpeljivosti. U skupštinskim klupama sedi osuđeni ratni zločinac čija politika povampiruje ono zbog čega smo se kao narod stideli. Dobro je što se u javnosti čuo glas i vlasti i opozicije i nevladinog sektora i pojedinaca, ali to nije dovoljno. Nije dovoljna osuda i reč, potrebne su konkretne mere, a njih i dalje nema. Vjerica Radeta je potpredsednica Parlamenta, ona kreira javno mnjenje, a njena nekažnjena reč pokazuje da je dele i oni koji su odgovorni da reaguju, a to nisu uradili. Podržavam stav opozicije o bojkotu dok Vjerica Radeta ne bude smenjena. I ja bih odbila da sedim u klupi sa ženom koja se podsmeva žrtvama i majci koja je izgubila decu.
Da li ovakve izjave dotiču ljude? Radite u ženskom kolektivu – da li je, recimo, neko u vašem orkuženju to pomenuo?
Naravno, ljudi imaju negativne komentare, jer surovost koju je pokazala zgražava svakog normalnog čoveka. U našoj tradiciji je da poštujemo smrt i preminule. Ali zbog takve retorike koju su širili ljudi na svim posvađanim stranama su na ovim prostorima i vođeni najkrvaviji ratovi.
Da li u Kragujevcu, u medijima, ima mogućnosti da se iznese mišljenje koje nije „linijsko“?
Ovo je teško i neslavno vreme kragujevačkih medija. Neki su pogašeni, neki se jedva odžavaju u životu, pravih političkih tema u medijima je sve manje. Opozicija nikada nije zadovoljna načinom na koji im se u medijima daje prilika, ali ovakvo stanje nije bilo nikad. Pogrešno je uverenje da će manjim medijskim prostorom za opoziciju vlast biti uspešnija. Možda je lakše manipulisati neinformisanim građanima, ali ne zadugo, jer građani ipak znaju kako žive. Istina je da se ovako stvara privid da je opozicija slaba, da ne postoji, ali se i derogiraju temelji društva kao demokratskog i tekovine za koje smo se izborili. Nema stvarne slobode bez informisanog građanina, kao što nema ni aktivnog građanina bez te slobode. Cenzura, selekcija, nedostupnost informacija stvaraju pasivnog čoveka, nekritičko mišljenje, a mirenje sa postojećim vodi ka stanju „naučene bespomoćnosti“ na koju vlast računa. Takvom politikom vlast potcenjuje građane. Zato opozicija i koristi alternativne oblike informisanja, pre svega mislim na društvene mreže, a sama činjenica da sam za četiri godine, iako vodim odbor jedne parlamentarne stranke, prvi put pozvana da iznesem mišljenje na neke važne teme govori koliko su nam u medijima otvorena vrata. Ipak, činjenica da ste ste me kao predsednicu jednog opozicionog odbora pozvali na ovaj intervju, pokazuje da ima i svetlih primera i onih novinara koji poštuju svoju profesiju.
Opozicija u Kragujevcu. Postoji, ali se ne vidi?
Opozicija u Kragujevcu postoji, privid koji se stvara i želi javnost da ubedi u suprotno posledica je straha od politika i pojedinaca čiji je rad noćna mora za one koje te rezultate ne mogu da dosegnu. Društva koja nemaju opoziciju ili je guše su totalitarna, pa je i u interesu vlasti da opozicija postoji. Istina i opozicija ima svoje nedostatke jer je jako malo partija na kragujevačkoj političkoj sceni koje nisu prošle put od ljubavi do mržnje prema SNS-u, a to pravi demokartski glasači teško opraštaju. Sa druge strane, u opozicionim partijama i dalje postoje istaknuti pojedinci kojima građani veruju i koje bi podržali, ali je neophodno da se i u našim partijama pojave neka nova, nepotrošena lica kao zagovornici proverenih ideja. Opozicija u Kragujevcu treba da se okupi, ne puko oko ideje rušenja vlasti, nego da ponudi alternativu, održiv program u koji će građani da poveruju. Opozicija mora da probudi onaj uspavani, građanski Kragujevac koji odavno apstinira od izbora zato što ne vidi motiv. Ja verujem, jer dobro poznajem potencijale opozicionih partija, da mi za to imamo kapacitete, ljude, znanje. Bitno je da na lokalnom nivou ujedinimo snage bez uticaja naših beogradskih centrala, jer mi znamo najbolje šta nama u Kragujevcu treba.
Ko su partneri (da li ih uopšte ima) Socijaldemokratske stranke u Kragujevcu?
Socijaldemokratska stranka u Kragujevcu dobro i tesno sarađuje, pre svega, sa Demokratskom strankom. U prethodnom periodu imali smo nekoliko zajedničkih aktivnosti koje su se pokazale vrlo dobrim, a međusobno smo potpisali i pismo o namerama u kome smo, osim ocene stanja, predvideli i oblike naše buduće saradnje. SDS partnertsva gradi i sa nevladinim sektorom, sa onim organizacijama koje se zalažu za poštovanje ljudskih i prava manjinskih grupa, bave se „ženskim“ pitanjima ili pitanjima drugih marginalizovanih grupa, što je u skladu sa esencijom naše politike. Kao potencijalne partnere vidimo i Šumadijsku regiju kao doslednog zagovarača politike Kragujevac, pre svega, ali i zbog ljudi koji su osvedočeni borci za demokratske vrednosti.
Vi ste među osnivačima Šumadijske regije, koja je, ako je to dobar termin, deo Pokreta slobodnih građana. Zašto ste se, prilikom napuštanja Zajedno za Šumadiju, opredelili za SDS a neku drugu, od partija proisteklih iz Demokratske stranke?
Ponosna sam na činjenicu da sam jedan od osnivača Šumadisjke regije i da je ona kao nevladina organizacija, uprkos preprekama, opstala. A SDS je moj politički izbor iz više razloga , prvo jer je organizovana politička partija sa jasnim programskim opredeljenjima i stranka koja je svoju politiku uspešno proverila u praksi. SDS se bavi običnim ljudima, njihovim životima , a esencija njene politike sadžana je u onoj staroj, antičkoj misli da je „čovek merilo svih stvari“. Drugo, SDS je stranka istinskih demokrata, onih koji su Srbiji širom otvorili vrata i doveli je do velike evropske porodice naroda, ne ovi novi „kvazi“ evropejci koji su do evropskih integracija stigli preko Karlovca, Ogulina, Karlobaga i Virovitice.
Za vreme mandata predsednika Tadića prepolovljen je nivo siromaštva u Srbiji, mladi nisu bežali iz zemlje, nismo bili posvađani sa svima u regionu. Treći razlog mog ulaska u SDS je osećanje neispunjenog duga koje nosimo svi mi koji smo u politiku ušli devedesetih. Mi nismo završili posao koji smo jednom davno u Srbiji započeli i imamo odgovornost prema građanima koji su nas podržali. Četvrti razlog mog izbora je poverenje. SDS je jedna od retkih političkih partija koja je, uprkos raznim spekulacijama, podmetanjima, prozivkama, blaćenju ostala dosledna u stavu da ne učestvuje u vlast. Zbog stava da postoji linija razdvajanja , Rubikon koji se ne prelazi, stranka je dobijala strahovite udarce, trpela, slabila, ali opstala. Peti razlog su nosici politike SDS, ljudi sa kojima sam sarađivala devedesetih kada je životno opasno bilo biti opozicija i koji su mi bez predrasuda, kao da se nikad nismo rastajali, dali priliku da nastavimo borbu za bolju, uspešniju i demokratskiju Srbiju. Nije zanemarljivo bilo ni to što se na čelu stranke nalazi Boris Tadić. Sve stranke imaju predsednike, sve stranke imaju lidere, sve stranke imaju vođe, ali od predsednika, lidera, vođe do državnika mnogo je veliki korak, put sazrevanja, iskustva i znanja kako se vodi država. To u opoziciji danas ima samo Socijademokratska stranka.
Da li je moguća saradnja opozicionih partija u Kragujevcu?
Saradnja opozicije u Kragujevca je potrebna, moguća i neophodna. Bez te saradnje teško će se nešto značajno promeniti u gradu. Kragujevac je uvek bio grad gde je mnogo toga kroz vreme počinjalo, pa mislim da i sada Kragujevac ima veliku priliku za promenu. Potrebno je da definišemo zajedničke ciljeve i načine kako da ih realizujemo, da bez sujete i političkih kvota ponudimo Kragujevcu najbolje ljude, da ne budemo zatvoreni za nove ideje, nove ljude. Opoziciju odlikuje različitost, zato i imamo svako svoju partiju, ali ta različitost ne sme da nam bude prepreka nego prednost kojom ćemo građanima ponuditi veću mogućnost izbora. Politički programi demokratskih partija često zagovaraju slične ciljeve pa je građanima teško da nas razlikuju, ali građani prepoznaju i pamte ljudi koji su ostali dosledni u svojim opredeljenjema i na to nam svakodnevno i na ulici ukazuju. Ti neokaljani pojedinci moraju da preuzmu odgovornost da se opozicija osnaži, podigne, objedini i pokaže rezultat.
Među upućenima u politička zbivanja u Kragujevcu može se čuti da se vode pregovori o mogućim koalicijama na lokalnim izborima sa idejom da se stekne bolja pozicija u mogućim pregovorima sa Srpskom naprednom strankom.
SDS ne učestvuje u takvim pregovorima. U takvim pregovorima ne učestvuje ni istinska opozicija. Mislim da je opozicija izvukla iskustva iz takve politike i da neće napraviti istu grešku. Ti savezi nisu prirodni, oni ne donose dobro ni vlasti ni opoziciji ni građanima i zato dugo i ne opstaju. Verujem u politiku razuma ne golog interesa i sa takvim strankama koje dele te vrednosti smo spremni da sarađujemo. Sve drugo je kompromitovanje, a moja partija je zbog jeftinih pojedinaca takođe platila ceh takvoj neodgovornisti.
Kako je Kragujevac, čiji su građani voleli da se hvale da su „u svemu prvi“ došao u situaciju grada koji ni o čemu nema stav?
Ja nemam utisak da Kragujevac nema stav i nikako ne treba poistovećivati vlast, partije i građane. Ako Vam se čini da vlast nema stav, za mene je to njihov izbor, a to je takođe stav. Mi ostali svoje stavove plasiramo svakodnevno u neposrednim kontaktima sa sugrađanima, oni ih takođe saopštavaju nama, a rezultat tih stavova merićemo na narednim izborima.
Šta zamerate, i da li uopšte nešto zamerate, gradskoj vlasti sa Radomirom Nikolićem na čelu?
Gradska vlast ne ostavlja utisak da vodi grad već da to u njeno ime radi administracija. Pojedini gradski većnici su nevidljivi, nema ih ni na sednicama Skupštine, beže od događaja koji su u njihovoj nadležnosti, nezainteresovani su čak i za preduzeća, ustanove i druge institucije koje su u njihovom delokrugu i čini mi se da to rade smišljeno da ne bi bili na udaru i da bi se sakrili iza kolektivne odgovornosti, a odgovornost ima ime i prezime. SNS umesto da bude motor razvoja za sobom vuče te koalicione trabante koji i kad hoće ne mogu da idu napred, ali se vešto skrivaju iza njihovog imena. Pasivnost, inertnost, nedoslednost, neispunjavanje izbornih obećanja samo su početak spiska zamerki. Otuđenost od građana posledica je straha od njihovih zahteva i nesremnosti da se nađu rešenja. Malo je novih programa, previše opravdanja da je za sve kriva prethodna vlast. Takav stav je kontraproduktivan, to ne vodi napred, da ne govorim da iz sprege lokalne i republičke vlasti Kragujevac ni izdaleka nije podržan kao Beograd, Niš, Kruševac ili Novi Sad. Grad više liči na socijalni eksperiment nego na grad budućnosti za koji je i zvanično proglašen.
