U utorak, 12. februara 2019. godine u 19 časova u Univerzitetskoj galeriji biće otvorena izložba u organizaciji Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu
„I ovo je Srbija“
Na otvaranju izložbe „I ovo je Srbija“ čiji je autor Zoran Cvetković, govoriće akademik Dragan Škorić, predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.
Putovanja i posete udaljenim seoskim naseljima Zoran Cvetković započeo je 2011. godine, sa namerom da snimi što je moguće više dokumentarnih fotografija i napiše putopisne reportaže o mestima i ljudima, koje je posetio. Tokom tih godina posetio je više od 300 udaljenih, delimično, ili potpuno napuštenih sela, i snimio više od 15.000 fotografija. Na predlog akademika profesora Dragana Škorića, predsednika akademijskog Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, u maju 2018. izložba „I ovo je Srbija“ otvorena je u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu. Cilj autora izložbe je da fotografijama i kratkim pričama prikaže nepoznate, ili zaboravljene delove Srbije. Nakon Beograda, izložba je gostovala u Nišu, Žagubici i Smederevu, a sada, zahvaljujući Centru za naučnoistraživački rad Univerziteta u Kragujevcu, biće priređena i u Kragujevcu.
Kako i zašto odabrati „pravi put“
„Kada se skrene sa glavnih, pa nastavi nekim manjim, sporednim putevima, putuje se sporo – zato što je pored puta stara česma sa izvorskom vodom; zato što se baš sa tog brda pruža široki pogled na meandre sasvim običnog potoka; zato što je pored puta stari, seoski, zavetni krst, ili usamljeni spomenik krajputaš; zato što će nam na tom putu, sasvim je izvesno, ljudi koje sretnemo poželeti dobar dan!
Kada se, putujući tako, stigne do nepoznatog, ili zaboravljenog mesta, dešava se da zateknemo školu bez đaka, prazan dom kulture, mesnu kancelariju bez opštinskog činovnika, ili napuštenu prodavnicu u kojoj su nekada prodavani: plavi kamen, manila i rafija, bombone na merenje. Sasvim je sigurno, međutim, da će nam u tom nepoznatom, ili zaboravljenom mestu, svaki meštanin ponuditi klupu u svojoj maloj, seoskoj bašti, koja miriše na jorgovan, božur, ili jasmin. U tim udaljenim i zaboravljenim selima ljudi je sve manje, a napuštenih domova sve više. A kada i poslednji ukućanin napusti kuću, kuću ostaju da čuvaju vinova loza, šimšir, zdravac, a ponekad i perunika.
Kada se poseti dovoljan broj mesta, naizgled nepovezane priče počinju da se prepliću i nadovezuju i zajedno postanu iste omnibus priče. Konačno, pri povratku na one brze i udobne puteve, nosimo dve vrste fotografija i utisaka: lepe i manje lepe. Teške teme i motivi iskazuju pesimizam i traže rešenja. Lepe teme nude razloge i motiv da se širom, društvenom akcijom procesi devastiranja i nestajanja naših naselja zaustave.“
Svi zainteresovani posetioci će biti u mogućnosti da izložbu pogledaju do 22. februara 2019. godine u Univerzitetskoj galeriji u Kragujevcu.